Категорија: Novosti

Petrović Legal je savetovao SPS M.E., kompaniju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja trguje ugljeničnim čelikom, nerđajućim čelikom i specijalnim čeličnim cevima, u kupovini 100% udela u Gulf International Pipe Industry.

Gulf International Pipe Industry je prvi proizvođač čeličnih cevi visokog pritiska i oplata u Omanu i prva fabria takve vrste u regionu MENA. Udeli su kupljeni od pet prodavaca, od kojih su četiri bili manjinski vlasnici. Pregovori su trajali šest meseci, a naš klijent je uspešno zatvorio transakciju.

Tim Petrovic Legal na čelu sa Partnerom Stefanom Petrovićem asistirao je u strukturiranju transakcije, pregovorima, pripremi dokumenata, kao i aktivnostima closing-a i post-closing-a u vezi sa transakcijom.

EU Direktiva 2021/2167 uvodi standardizovan regulatorni okvir za upravljanje nenaplativim kreditima (NPL-ovima) u članicama EU, sa rokom za implementaciju do 29. decembra 2023. godine. Ovaj budući regulatorni okvir ima potencijal da preoblikuje tržište NPL-ova unutar Evropske unije. Trenutno, samo nekoliko članica EU je javno objavilo svoje nacrte zakonodavstva za implementaciju Direktive o pružaocima kreditnih usluga (CSD) u nacionalno zakonodastvo. Na primer, Nemačka je objavila nacrt Zakona o institucijama za pružanje kreditnih usluga 20. jula 2023. godine. Ovaj nacrt imenuje Federalni finansijski nadzorni organ (BaFin) i Nemačku saveznu banku sa odgovornošću za nadzor pružalaca kreditnih usluga i kupaca kredita.

CSD uvodi usklađeni regulatorni okvir za transakcije sa NPL-ovima između banaka, kupaca kredita i društava koji pružaju usluge vezane za NPL-ove. Cilj CSD-a je stvaranje stabilnog i likvidnog sekundarnog tržišta za problematične aktive u EU, što bankama omogućava da smanje svoj upliv NPL-ova prodajom portfolija trećim investitorima. Međutim, CSD takođe reguliše kupce kredita i društava koja podržavaju kupce kredita u njihovoj interakciji sa dužnicima.

Novi regulatorni okvir posebno se odnosi na transakcije i usluge direktno povezane sa kreditnim ugovorima koji nisu izvršavani. Prema članu 3(13) CSD-a, neizvršavajući kreditni sporazum se definiše kao "kreditni sporazum koji se klasifikuje kao nenaplativa izloženost u skladu sa članom 47a Uredbe (EU) br. 575/2013," poznate kao Uredba o kapitalnim zahtevima (CRR). Ove nenaplative izloženosti obuhvataju situacije gde (i) je utvrđen slučaj insolventnosti ili (ii) izloženosti se smatraju oštećenim prema važećim računovodstvenim standardima.

Važno je napomenuti da kako CSD tako i nacrt nemačkog Zakona o institucijama za pružanje kreditnih usluga isključivo obrađuju neizvršavajuće kreditne sporazume koji ispunjavaju dva kriterijuma: (i) prvobitno su izdati od strane kreditnih institucija koje su osnovane unutar EU i (ii) prvobitni prenos ovih ugovora ili prvobitna dodela prava po takvim ugovorima se dogodila 30. decembra 2023. godine ili kasnije.

DEFINICIJE ENTITETA

CSD pruža precizne definicije ključnih entiteta uključenih u transakcije sa NPL-ovima:

1. Pružalac kreditnih usluga: Pružaoci kreditnih usluga su entiteti angažovani u aktivnostima pružanja kreditnih usluga, kako je definisano u članu 3(8) CSD-a. Ovi entiteti su odgovorni za upravljanje i sprovođenje prava i obaveza proizašlih iz neizvršavajućih kreditnih sporazuma u ime kupaca kredita.
2. Institucije za pružanje kreditnih usluga: Institucije za pružanje kreditnih usluga odnose se na društva ovlašćena da obavljaju aktivnosti pružanja kreditnih usluga u ime kupaca kredita na osnovu licenci koje pruža CSD/nacrt Zakona o institucijama za pružanje kreditnih usluga. Važno je napomenuti da ova definicija eksplicitno isključuje kreditne institucije koje su podložne CRR, društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (AIFM) i određene nebankarske entitete koji obavljaju aktivnosti koje opširnije spadaju u oblast kreditnih usluga, kako je definisano u CSD-u.
3. Pružalac kreditnih usluga: Važno je napomenuti da kreditne institucije koje su podložne CRR-u i određeni nebankarski entiteti koji obavljaju aktivnosti kreditnih usluga, iako nisu klasifikovani kao institucije za pružanje kreditnih usluga, i dalje se primenjuju na njih specifični zahtevi navedeni u CSD/nacrtu Zakona o institucijama za pružanje kreditnih usluga, uključujući pravila o ponašanju. Kako bi se uzelo u obzir ovo, nacrt Zakona o institucijama za pružanje kreditnih usluga u Nemačkoj uvodi termin "Pružaoci kreditnih usluga," koji obuhvata kako institucije za pružanje kreditnih usluga tako i kreditne institucije podložne CRR-u, kao i nebankarske entitete podložne posebnim zahtevima utvrđenim u CSD-u.
4. Kupac kredita: odnosi se na svako fizičko ili pravno lice, isključujući kreditne institucije, koje stiče prava poverioca povezana sa neizvršavajućim kreditnim ugovorom ili samim neizvršavajućim kreditnim ugovorom. Ova akvizicija se vrši u okviru njihove trgovine, poslovanja ili profesionalnih aktivnosti, u skladu sa relevantnim EU i nacionalnim propisima.

ENTITETI KOJI NISU OBUHVAĆENI

CSD sadrži izuzetke za određene entitete koji bi, prema definiciji, inače spadali pod njen regulatorni nadzor. Razlozi za ove izuzetke mogu se pripisati različitim faktorima, uključujući postojanje uspostavljenih nadzornih okvira, prevladavajuće tržišne standarde i razmatranja vezana za operativnu efikasnost.

KREDITNE USLUGE

U kontekstu CSD-a, "Kreditne usluge" su definisane kao aktivnosti pružanja kreditnih usluga. CSD pruža sveobuhvatnu listu aktivnosti koje se kvalifikuju kao takve. Važno je napomenuti da potencijalni Pružalac kreditnih usluga mora da se bavi barem jednom od ovih aktivnosti da bi bio obuhvaćen regulatornim nadzorom CSD-a. Drugim rečima, obavljanje bilo koje od navedenih aktivnosti pružanja kreditnih usluga stavlja entitet pod regulative propisane u CSD-u:

• Naplata i/ili otplata
• Pregovaranje o uslovima sa dužnikom
• Administracija pritužbi
• Obaveštenje dužnika o promenama

USLOVI

Član 4 CSD-a nalaže da Pružaoci kreditnih usluga moraju dobiti odobrenje od Nacionalnog nadležnog tela (NCA) u svojoj zemlji pre nego što započnu svoje operacije. U osnovi, sledeći kriterijumi moraju biti ispunjeni:

1. Pouzdanost i stručnost: Pružaoci kreditnih usluga moraju demonstrirati pouzdanost, kao i adekvatno znanje i iskustvo svojih članova upravnog odbora i nadzornog odbora.
2. Dobra reputacija članova sa kvalifikovanim učešćem: Dokazi o dobroj reputaciji pojedinaca ili entiteta koji poseduju udele, posebno onih koji su vlasnici 10% ili više njenog kapitala.
3. Posebni računi za čuvanje sredstava: Ako podnosilac zahteva planira da drži sredstva od dužnika u ime kupaca kredita, mora obezbediti dokaze o posebnim računima namenjenim za čuvanje ovih sredstava.
4. Održiv poslovni plan: Treba obezbediti održiv poslovni plan koji opisuje predviđene poslovne aktivnosti, strukturu upravljanja i aranžmane dizajnirane za osiguranje usklađenosti sa organizacionim zahtevima.
5. Informacije o aranžmanima za outsourcing: Detalji o aranžmanima za outsorsing i svim povezanim ugovorima o outsorsingu takođe treba da budu uključeni kao deo zahteva za odobrenje.

Ovi zahtevi su ključni kako bi se potvrdilo da Pružaoci kreditnih usluga poseduju potrebne kvalifikacije, integritet i operativnu sposobnost da odgovorno obavljaju svoje aktivnosti u skladu sa regulatornim standardima.

Perspektiva

U predvidivoj budućnosti, kako postojeća društva koja već operišu unutar oblasti nadzora CSD-a, tako i ona koja razmatraju ulazak u oblast aktivnosti regulisanih od strane CSD-a, susrešće se sa regulatornim okvirom koji podseća na regulatorni okvir koji reguliše kreditne institucije, investiciona društva i platne institucije. Glavni fokus CSD-a usredsređen je na usklađenost sa zahtevima za odgovarajuće osoblje i poštovanje osnovnih poslovnih pravila. Ovaj regulatorni naglasak razlikuje se od aspekata kao što su zahtevi za sopstvenim sredstvima, koji imaju manje istaknutu ulogu unutar okvira CSD-a.

Za neke klijente će biti neophodno da procene da li njihove poslovne aktivnosti spadaju pod nadležnost CSD-a. Oni koji očekuju da će biti podložni ovim zahtevima trebalo bi da započnu analizu razlike kako bi utvrdili svoju usklađenost sa nadolazećim regulatornim standardima. Takođe, savetuje se klijentima da počnu pripreme za proces apliciranja za dobijanje svih potrebnih dozvola u skladu sa ovim novim regulatornim režimom što je ranije moguće. Pravovremena priprema i razumevanje ovih regulatornih zahteva će biti ključni za prelazak u ovaj regulatorni okvir.

Za dodatne informacije možete nas kontaktirati slanjem e-maila na office@petroviclegal.com.

Pre donošenja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koji bi u potpunosti regulisao ovu oblast, obnovljivim izvorima energije je bilo posvećeno samo par članova u Zakonu o energetici.

Kako je korišćenje OIE od velikog značaja za Republiku Srbiju, osim što je i u obavezi da reguliše ovu oblast jer je članica Energetske zajednice, odlučeno je da Zakon o korišćenju OIE stupi na snagu 30. marta 2021. godine.

Uređenje korišćenja OIE između ostalog ima za cilj:

1. na prvom mestu smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja OIE radi zaštite životne sredine;

2. dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i

3. otvaranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u toj oblasti

Kako bi se navedeni ciljevi ostvarili i kako bi se privukli investitori u ovom sektoru, propisani su određeni podsticaji koji bi doprineli većoj i bržoj proizvodnji OIE. Tako Zakon o OIE predviđa sledeće podsticaje koji se sprovode u određenom podsticajnom periodu i to su:

Tržišna premija:

Pravo na tržišnu premiju stiče se u postupku aukcija koje sprovodi resorno ministarstvo na osnovu kvota koje propisuje Vlada.

Postupak aukcija se pokreće i sprovodi na osnovu javnog poziva i sastoji se iz tri faze:

-Faza kvalifikacije je eliminaciona faza, u njoj se vrši odabir prijavljenih učesnika na osnovu uslova propisanih u čl. 19 stavu 1 Zakona o OIE.

-Faza nadmetanja podrazumeva da se učesnici koji su odabrani u postupku kvalifikacije svojim ponudama nadmeću prema kriterijumu koja ponuda nudi nižu tržišnu premiju u odnosu na maksimalnu tržišnu premiju, odnosno nižu visinu otkupne cene u odnosnu na maksimalnu otkupnu cenu. Ponude koje premašuju maksimalnu otkupnu cenu se ne razmatraju.

-Poslednja faza u postupku aukcije je odabir najbolje ponude. Učesnici postupka aukcije se rangiraju u zavisnosti od ponude koju su dali, od najniže do najviše ponuđene cene i prema tom redosledu popunjavaju kvotu. 

Tržišna premija je vrsta operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici tržišne premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kWh u postupku aukcija.

-Korisnici tržišne premije prodaju gorenavedenu električnu energiju na tržištu električne energije.

-Može se steći za ceo ili deo kapaciteta elektrane koji mora iznositi najmanje 70% odobrene snage elektrane.

-Isplaćuje se na mesečnom nivou za električnu energiju koju elektrana isporuči u elektroenergetski sistem.

-U slučaju da se stekne za deo kapaciteta elektrane, električna energija za koju se isplaćuje tržišna premija dobija se tako što se procenat kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu, množi sa električnom energijom isporučenom u elektroenergetski sistem u toku obračunskog perioda.

-Ako se određuje u zavisnosti od referentne tržišne cene, a tržišna cena električne energije koja je osnov za izračunavanje referentne tržišne cene je negativna, tržišna premija se ne isplaćuje za period negativne tržišne cene električne energije.

Podsticajni period traje 15 godina.

Feed – in tarifa:

Feed- in tarifa jeste vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda.

-Može se steći samo za mala postrojenja i demonstracione projekte.

-Demonstracioni projekti su projekti iz OIE kojim se neka tehnologija demonstrira kao prva te vrste i predstavlja značajnu inovaciju koja uveliko premašuje najviši nivo postojeće tehnologije korišćenja OIE i ima status inovacionog projekta u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost.

-Po ovoj karakteristici se feed-in tarifa razlikuje od tržišne premije.

-Obračunava se i isplaćuje na mesečnom nivou.

-Može se steči za ceo ili za deo kapaciteta elektrane.

-Ministarstvo vrši dodelu prava na feed – in tarifu u postupku aukcija na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.

- Postupak aukcije je objašnjen u delu koji se odnosi na tržišnu premiju.

-U slučaju da se stekne za deo kapaciteta elektrane, električna energija za koju se isplaćuje feed – in tarifa dobija se tako što se procenat kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu, množi sa električnom energijom isporučenom u elektroenergetski sistem u toku obračunskog perioda.

Podsticajni period traje 15 godina.

Kupac – proizvođač:

-Može proizvoditi energiju za sopstvenu potrošnju.

-Može skladištiti elektrišnu energiju za sopstvene potrebe.

-Može višak električne energije isporučiti u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem.

-Ne može koristiti podsticajne mere u vidu tržišne premije ili feed – in tarife, kao ni imati pravo na garanciju porekla

Preuzimanje balansne odgovornosti:

Garantovani snabdevač je u obavezi da preuzme balansnu odgovornost za povlašćene proizvođače koji su u sistemu tržišne premije. Ovakva dužnost traje 6 meseci od dana spajanja organizovanog unutardnevnog tržišta Republike Srbije sa jedinstvenim evropskim organizovanim unutardnevnim tržištem ili istekom 30 meseci od dana uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržista u Republici Srbiji, u zavisnosti od toga koji rok prvi istekne.

Povlašćeni proizvođač ima pravo da prenese balansnu odgovornost na drugu balansno odgovornu stranu u skladu sa zakonom.

Garantovani snabdevač preuzima balansnu odgovornost i snosi troškove balansiranja za povlašćenje proizvođače koji su u sistemu feed – in tarife do isteka podsticajnog perioda i to za eleketrane čija je odobrena snaga manja od 400 kW, odnosno od 1. januara 2026. godine, za elektrane čija je odobrena snaga manja od 200 kW.

Prioritetan pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu:

Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema je dužan da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u demontracionima projektima, u elektranama čija je odobrena snaga manja od 400 kW, odnosno za elektrane koje se priključuju na mrežu nakon 1. januara 2026. godine odobrene snage manje od 200 kW, bez obzira da li je u sistemu podsticaja.

Ovo se ne primenjuje ukoliko je sigurnost rada prenosnog, odnosno distributivnog sistema ugrožena. Ukoliko je to slučaj, operator je dužan da obavesti Agenciju za energetiku i proizvođače na čiji rad utiču preduzete mere, kao i da obavesti o merama koje je potrebno preduzeti da bi se sprečila eventualno buduća ograničenja

Na kraju, bitno je napomenuti da je Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost propisan povoljniji obračun PDV-a za kupce - proizvođače električne energije.

Naime, Zakonom o porezu na dodatu vrednost propisano je da kada snabdevač električne energije vrši promet ka proizvođaču električne energije iz OIE, kao osnovica se uzima iznos naknade za utrošenu električnu energiju utvrđen u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje OIE, bez PDV.

Za dodatne informacije možete nas kontaktirati slanjem e-maila na office@petroviclegal.com.

Dugo očekivane promene u zakonodavstvu Ujedinjenih Arapskih Emirata stupile su na snagu. Prvog juna 2023. godine, Ministarstvo finansija UAE donelo je Kabinetsku odluku br. 55 od 2023. godine o utvrđivanju kvalifikovanih prihoda i Ministarsku odluku br. 139 od 2023. godine o kvalifikovanim i isključenim delatnostima.

Primenljive poreske stope za kvalifikovana lica u slobodnim zonama (KLSZ) su sledeće:

-Kvalifikovani prihodi: KLSZ oporezuju se stopom od 0% na prihode koji se kvalifikuju kao kvalifikovani prihodi.

-Oporezivi prihodi koji nisu kvalifikovani prihodi: KLSZ oporezuju se stopom od 9%.

Definicija kvalifikovanih prihoda obuhvata sledeće:

• Prihode ostvarene iz transakcija sa drugim licima koja posluju u slobodnoj zoni, osim prihoda koji proizilaze iz isključenih delatnosti. Povodom transakcija u vezi sa dobrima koje se zaključuju sa drugim licem u slobodnoj zoni, primalac dobara mora biti stvarni vlasnik tih dobara;

• Domaće i strane prihode koji proizilaze iz obavljanja bilo koje od kvalifikovanih delatnosti;

• Bilo koji drugi prihod, pod uslovom da KLSZ ispunjava de minimis zahteve.

Kvalifikovane delatnosti, na koje se primenjuje povoljan poreski tretman, uključuju sledeće:

• Proizvodnja dobara ili materijala;

• Prerada dobara ili materijala;

• Držanje udela i hartija od vrednosti;

• Vlasništvo i upravljanje brodovima;

• Usluge reosiguranja koji su podložni nadzoru nadležnog organa u UAE;

• Upravljanje fondovima koji su podložni nadzoru nadležnog organa u UAE;

• Upravljanje bogatstvom i investicionim uslugama koji su podložni nadzoru nadležnog organa u UAE;

-Headquarter services to related parties;

• Trezorske i finansijske usluge prema povezanim licima;

• Finansiranje i lizing vazduhoplova, uključujući motore i rotabilne komponente;

• Distribucija dobara ili materijala u ili iz „Designated Zone“ kupcu koji dalje prodaje ta dobra ili materijale, ili njihove delove, ili vrši obradu ili izmenu takvih dobara ili materijala ili njihovih delova u svrhu prodaje ili preprodaje;

• Logističke usluge;

• Sve druge aktivnosti koje su povezane sa gore navedenim aktivnostima.

S druge strane, isključene delatnosti podrazumevaju sledeće:

• Transakcije koje uključuju fizička lica, osim određenih izuzetaka za kvalifikovane delatnosti;

• Bankarske aktivnosti, osiguravajuće aktivnosti i finansijske i lizing aktivnosti koje su podložne nadzoru regulatornih organa u UAE, osim ako nisu posebno dozvoljene kao kvalifikovana delatnost prema članu 2(a);

• Vlasništvo ili raspolaganje nepokretnostima, osim komercijalnih objekata koji se nalaze u slobodnoj zoni i gde je transakcija sa drugim licima koja posluju u slobodnoj zoni;

• Vlasništvo ili raspolaganje intelektualnom svojinom;

• Sve druge aktivnosti koje su povezane sa gore navedenim aktivnostima.

Da bi se zadovoljili zahtevi male vrednosti (de minimis), moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

• Nekvalifikovani prihod, koji se odnosi na prihod ostvaren od Isključenih delatnosti ili aktivnosti koje ne spadaju u Kvalifikovane delanosti, ne bi trebalo da premaši 5% ukupnog prihoda ili 5.000.000 AED, u zavisnosti od toga šta je niže.

Važno je napomenuti da nekvalifikovani prihodi proizilaze iz isključenih delatnosti ili delatnosti koje se ne smatraju kvalifikovanim delatnostima kada je druga strana lice koje ne posluje u slobodnoj zoni.

Da bi se utvrdilo gore navedeno, prilikom kalkulacije se ne uključuju prihodi ostvareni preko lica sa stalnim sedištem u UAE (kao što je filijala smeštena u UAE „mainland“) ili iz stalnog inostranog sedišta. Ako se prekorači prag male vrednosti (de minimis) ili lice koje posluje u slobodnoj zoni ne ispunjava kriterijume za kvalifikaciju KLSZ navedenu u članu 18 Zakona o porezu na dobit UAE, KLSZ više neće ispunjavati uslove kvalifikovanog lica u tekućoj poreskoj godini kao i naredne 4 poreske godine. Ti prihodi će biti podložni porezu na dobit po stopi od 9%. Međutim, važno je napomenuti da postojanje domaćeg stalnog sedišta neće oduzeti licu koje posluje u slobodnoj zoni pogodnosti koje proističu iz poreske stope od 0% na kvalifikovane prihode. Takođe, neće se uzeti u obzir prilikom testiranja pragova de minimis, prihodi koji su se ostvarili od strane lica koje ima stalno domaće sedište.

Ogranak u „mainland“ koji pripada KLSZ obično će se smatrati da ima stalno domaće sedište i podleže porezu na dobit po stopi od 9%.

Važno je napomenuti da će uvođenje pragova de minimis imati posledice za lica u slobodnim zonama, jer bi ih moglo potencijalno podvrgnuti punom oporezivanju prema novim pravilima. Za dodatnu pomoć, možete nas kontaktirati slanjem e-maila na office@petroviclegal.com.

Evropska unija je uvela sankcije na određene sektore ruske ekonomije i entitete za koje se smatra da pružaju podršku Rusiji u sektorima vojske i odbrane. Pored toga je, između ostalog, zabranila pružanje profesionalnih usluga pravnim licima osnovanim u Rusiji.

Da bi dalje sprovodila režim sankcija, EU sarađuje sa trećim zemljama kako bi se osiguralo zatvaranje „rupa“ u zakonodavstvu i sprečavanje zaobilaženja sankcija. U vezi sa tim, specijalni izaslanik EU, David O'Sullivan, potvrdio je da se već radi na saradnji sa zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, a očekuje se da će se i druge zemlje, poput Turske, pridružiti.

Oduzimanje imovine koja proizilazi iz kršenja sankcija jedna je od glavnih tačaka fokusa za sprovođenje sankcija u EU. Imovina koja proističe iz kršenja sankcija, poput novčanih sredstava primljenih radi izbegavanja finansijskih ograničenja sankcionisanog lica, može biti oduzeta u skladu sa propisima EU. Predložena direktiva EU o povraćaju imovine i oduzimanju sankcionisane imovine ima za cilj da omogući nacionalnim telima u EU da identifikuju, zamrznu, oduzmu i upravljaju sankcionisanom imovinom. Pojedine zemlje EU su predložile osnivanje centralnog tela u EU, sličnog Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) u Sjedinjenim Američkim Državama, ali taj predlog još uvek nije realizovan u formi obavezujućeg dokumenta.

U sklopu 10. paketa sankcija EU sa početka ove godine, postoji pojačana obaveza izveštavanja nametnuta licima u EU. Ova obaveza se odnosi kako na imovinu koja je zamrznuta, tako i na imovinu koja „još uvek“ nije zamrznuta, kao i na kretanje imovine dve nedelje pre označavanja lica, odnosno imovine kao sankcionisane. Pored toga, pravna i fizička lica u EU moraju prijaviti detalje u vezi sa imovinom i rezervama Ruske centralne banke i National Wealth Fund. U okviru ovog paketa, EU je dodala još 87 pojedinaca i 34 entiteta na listu sankcija. Nova lista uključuje, između ostalog, Alfa-Bank, Rosbank, Tinkoff Bank, National Wealth Fund i Russian National Reinsurance Company. Označene su i ruske kompanije koje su uključene u vojne i odbrambene sektore, kao što su one koje proizvode projektile, bespilotne letelice, avione, vojna vozila, ratne brodove, kontrolne sisteme i one koji obezbeđuju snabdevanje ruskih oružanih snaga.

U narednim mesecima, biće ključno za kompanije da usklade svoje poslovanje sa regulativom EU, s obzirom na to da EU ide ka sve oštrijem i širem sprovođenju sankcija. To je posebno važno za kompanije koje pružaju finansijske usluge, jer bi transakcija ili lice koje učestvuje u transakciji moglo biti pogođeno sankcijama EU u zavisnosti od tokova novca. Reputacioni uticaj sprovođenja sankcija može biti značajan, jer može uticati na spremnost trećih strana da u budućnosti posluju sa ovim kompanijama.

Na osnovu navedenog, stiče se utisak da su dosadašnje sankcije bile samo pilot projekat EU, te da će se sada Rusija, ruske kompanije i ruski državljani suočiti sa znatno oštrijim sankcijama uz suženu mogućnost zaobilaženja primene važećih direktiva.

Radi poboljšanja uslova za pokretanje poslovanja, od 17. maja 2023. godine, prijava za registraciju osnivanja privrednog društva se podnosi Agenciji za privredne registre („APR“) isključivo u elektronskom obliku, prema Zakonu o postupku registracije u APR. U postupku eRegistracije, svi dokumenti koji se prilažu uz prijavu moraju biti u elektronskom obliku. Ovo praktično znači da od 17. maja 2023. godine više neće biti moguće podneti zahtev za osnivanje privrednog društva u papirnom obliku. Na taj način se stvaraju uslovi za smanjenje troškova i vremena za osnivanje privrednog društva, poboljšava se i proširuje nivo usluga za građane i pravna lica, a vreme obrade zahteva od strane APR se smanjuje, što doprinosi većoj efikasnosti.

Ovaj proces pojednostavljuje proces osnivanja privrednih društava. Da bi iskoristili ovu mogućnost, podnosioci zahteva (ili njihovi ovlašćeni zastupnici) moraju imati nalog na onlajn platformi APR-a i kvalifikovani elektronski sertifikat izdat od strane nadležnog organa u Republici Srbiji.

Petrović Legal je zastupao Hefestos Capital, najveću kompaniju za investiciono bankarstvo u jugoistočnoj Evropi, u kupovini 100% udela u privrednom društvu TMK Europe GmbH, koji je većinski vlasnik privrednog društva TMK Artrom SA, vodećeg evropskog proizvođača industrijskih cevi.

Tim Petrovic Legal na čelu sa Partnerom Stefanom Petrovićem asistirao je u strukturiranju transakcije, pregovorima, pripremi dokumenata, kao i aktivnostima closing-a i post-closing-a u vezi sa transakcijom.

Novi nacrt Zakona o porezu na dohodak građana Republike Srbije ("Zakon") predviđa primenu novih poreskih pravila za frilensere, koji ovog puta dobijaju jedinstven izbor u pogledu modela oporezivanja.

Naime, prema novom nacrtu Zakona, poreska prijava za prihode koje ostvari frilenser podnosiće se u kvartalima, dok će rok za prijavu prihoda sa obračunatim porezom biti 30 dana od dana završetka kvartala u kojem je ostvaren prihod.

Novina je i to da će frilenseri moći u svakom kvartalu da odaberu jedan od dva ponuđena modela oporezivanja, što znači da frilenseri imaju mogućnost da u svakom kvartalu promene model oporezivanja.

Prema jednom modelu oporezivanja, od kvartalnih prihoda oduzimaju se normirani troškovi u visini od 96.000 RSD i na tako dobijenu osnovicu plaća se porez po stopi od 20%. Ovo znači da frilenseri koji zarađuju 96.000 RSD kvartalno (32.000 RSD mesečno) ne plaćaju porez niti PIO. Zdravstveno osiguranje je obavezno i iznosi 1402, 17 RSD mesečno ili 10,3%. Za prihode koji prelaze iznos od 96.000 RSD, PIO će od sledeće godine biti 24%, zdravstveno osiguranje 10,3%, a porez 20% na osnovicu utvrđenu na gorenavedeni način. Ovaj model je povoljan za frilensere sa nižim primanjima, kao i za one frilensere koji povremeno ostvaruju prihode na ovaj način.

Prema drugom modelu oporezivanja, od kvartalnih prihoda oduzimaju se normirani troškovi u visini od 57.900 dinara uvećanih za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu. Na tako dobijenu razliku plaća se porez po stopi od 10%. PIO se plaća 24% na oporezivi deo prihoda ili najmanje 7,720 RSD mesečno, a zdravstveno osiguranje 10,3% ili minimalno 1402,17 RSD mesečno.

U slučaju da imate pitanja u vezi sa ovom temom, budite slobodni da nas kontaktirate.

U slučaju kad Poreska uprava rešenjem oduzme poreskom obvezniku dodeljeni PIB, primerak rešenja dostavlja banci i nadležnoj organizacionoj jedinici za prinudnu naplatu. Tada je banka dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja.

Prema tome, pravne posledice privremeno oduzetog PIB-a su sledeće:

1) obustava izvršenja naloga poreskog obveznika za prenos sredstava, osim u gorenavedenu svrhu;

2) nemogućnost identifikacije poreskog obveznika u instrumente platnog prometa, što znači nemogućnost izdavanja faktura, podnošenja poreskih prijava, kao i svakog instrumenta platnog prometa kojim se nalaže obavljanje bilo koje transakcije u platnom prometu, osim u gorenavedenu svrhu.

S tim u vezi, poreski obveznik je faktički onemogućen da obavlja delatnost, iako mu obavljanje delatnosti formalnopravno nije zabranjeno.

Sa druge strane, privremeno odsustvo iz poreskopravnog odnosa koje je nastalo kao posledica oduzimanja PIB, ne predstavlja pravni osnov za oslobađanje od plaćanja poreza i sekundarnih poreskih davanja.

Povodom ove teme, vezano za preduzetnike, Ministarstvo finansija objavilo je sledeće mišljenje:

Poreski obveznik koji je privremeno odsutan iz poreskopravnog odnosa a koje stanje je nastalo kao posledica oduzimanja PIB, faktički je onemogućen da obavlja delatnost, iako mu obavljanje delatnosti formalnopravno nije zabranjeno. Sa druge strane, privremeno odsustvo iz poreskopravnog odnosa koje je nastalo kao posledica oduzimanja PIB ne predstavlja pravni osnov za oslobađanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Kompanije koje prodaju i nude na prodaju robu putem interneta, trebalo bi da uzmu u obzir nedavnu odluku Apelacionog suda Engleske i Velsa, u kojoj je ustanovljeno da je Amazon povredio žig BEVERLY HILLS POLO CLUB (BHPC) ciljajući i prodajući robu sa američkim brendom potrošačima u Velikoj Britaniji i EU (Lifestile Ekuities CV v Amazon UK Services Ltd [2022] EVCA Civ 552).

Podnosilac tužbe, Lifestyle Equities CV, imalac je prava i ekskluzivni licencirani nosilac različitih zaštitnih znakova u Velikoj Britaniji i EU koji se odnose na brend BHPC, koji se sastoji od reči „ Beverly Hills Polo Club” ili logotipa koji sadrži te reči zajedno sa slikom konja i jahača. Sa druge strane, komercijalno nepovezani entitet poseduje odgovarajuće žigove u SAD. Međutim, Lifestyle nije pristao da se američka roba koja nosi navedene žigove stavi na tržište u Velikoj Britaniji ili EU. Stoga je tvrdio da je došlo do povrede njegovog žiga tako što je Amazon reklamirao i nudio na prodaju robu sa američkim žigom potrošačima u Velikoj Britaniji i EU. Lifestyle je takođe tvrdio da je Amazon solidarno odgovoran sa krajnjim prodavcem proizvoda za uvoz robe sa američkim žigom u Veliku Britaniju i EU. Stoga je ključno pitanje bilo da li su oglasi Amazona na toj web stranici imali za cilj da dopru do kupaca iz Velike Britanije i EU.

Amazon je tvrdio da je njegova američka web stranica www.amazon.com imala za cilj da dopre samo do američkih potrošača i da Velika Britanija i svaka zemlja EU imaju svoju web stranicu. Između ostalog, Amazon je naveo da postoji izuzetno mali obim saobraćaja na web-sajtu iz Velike Britanije i EU (u poređenju sa saobraćajem u SAD), i, iako je reklamirao isporuku u Veliku Britaniju, organizovao plaćanje uvoznih taksi i ponudio mogućnost kupovine u britanskim funtama, aktivno je ohrabrivao korisnike da umesto toga naručuju robu na njihovoj lokalnoj web stranici Amazon (npr. www.amazon.co.uk ako se korisnik nalazi u Velikoj Britaniji). Ako bi korisnik iz Velike Britanije ili EU uprkos tome odlučio da ostane na Amazon.com i kupi robu sa tog sajta, bez obzira na veće troškove isporuke i uvozne takse koje bi se primenjivale, na tu se odluku ne bi moglo dalje uticati. Takvi korisnici su znali da kupuju američku robu sa američkog sajta i da roba sa tog sajta nije bila usmerena na njih.

Viši sud, kao prva instanca, presudio je u korist Amazona. Ipak, Apelacioni sud je poništio odluku Višeg suda i utvrdio da je Amazon povredio žig podnosioca tužbe.

Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud pogrešio kada je naveo da Velika Britanija nije bila ciljano tržište na američkom sajtu. Kupac se nalazio u Velikoj Britaniji, adresa za isporuku je bila u Velikoj Britaniji, adresa za fakturisanje je bila u Velikoj Britaniji, valuta plaćanja je bila GBP i Amazon je naveo da će preduzeti sve neophodne radnje da roba bude otpremljena i uvezena u Veliku Britaniju i isporučena potrošaču u ovoj zemlji. Dalje, konstatovano je da čak i ako je web lokacija američkog Amazona usmerena pretežno na SAD, ona nije bila ograničena na SAD. Relevantno pitanje je da li postoji upotreba predmetnog znaka, a u ovom slučaju očigledno bilo, navodi se u odluci. Nakon odluke CJEU u predmetu Blomqvist v Rolex SA (Case C-98/13), prodaja robe pod znakom od inostrane web stranice potrošaču u Velikoj Britaniji ili EU predstavlja upotrebu znaka prometu na relevantnoj teritoriji, i to čak i ako ne postoji prethodna ponuda za prodaju ili reklama usmerena na potrošače na toj teritoriji. Prvotepeni sud je pogrešio što je drugačije protumačio slučaj Blomqvist, navodi se u odluci Apelacionog suda.

Ova odluka je značajna za one koji posluju online širom sveta i potencijalna odgovornost za kršenje prava intelektualne svojine koju takva aktivnost može prouzrokovati. Web sajtovima može pristupiti bilo ko bilo gde u svetu, ali prava intelektualne svojine su teritorijalna. To znači da je od vitalnog značaja osigurati da je prodaja robe zakonita ne samo u zemlji u kojoj je kompanija osnovana, već i u svim zemljama koje se mogu smatrati tržištem kompanije u smislu reklamiranja i prodaje robe.

Cela presuda Apelacionog suda može se pročitati na linku.

Amazon može uložiti žalbu na presudu i svaki dalji razvoj događaja će se pratiti.

Ako vam je potreban savet o tome kako bi ova presuda mogla uticati na vaše poslovanje, budite slobodni da nas kontaktirate.